Dizanje tegova je sport u kome takmičari pokušavaju da podignu veliku težinu smještenu na čelične šipke, za šta je potrebna fizička snaga, koncentracija, iskustvo, moć volje, kondicija, tehnika, sve u svemu mentalna i fizička snaga.

Izraz „dizanje tegova“ se obično odnosi na samo treniranje za takmičenje; u procesu treninga se jačaju glavne mišićne grupe potrebne za takmičenje, stiče kondicija i priprema srce za veliki napor. Zbog takvih rezultata i mnogi drugi sportisti u svoj trening uključuju slične vežbe. Međutim, ako se neispravno rade, ove vežbe mogu dovesti do teških poremećaja fizičkog zdravlja, pa je potreban iskusan trener i oprezno i postepeno vežbanje.


Tehnika je najbitniji aspekat dizanja tegova, jer se bez nje dizač tegova može trajno ozlediti i bez postizanja očekivanih rezultata. Takmičari mogu da vežbaju svaki dan po par sati. Međutim, u normalnim okolnostima, takmičari mogu da vežbaju najviše tri do četiri puta nedjeljno, sat ili dva dnevno. Kod olimpijskog dizanja tegova, dizanje se vežba za svaki potez posebno, i svaki posebno se dovodi što bliže savršenstvu. Što je potez kraći, vežba se sa većom težinom, i obrnuto.

Odmor od vežbanja je podjednako bitan. Olimpijska disciplina se sastoji od dva dela. U prvom delu se teg diže iz jednog poteza sa zemlje do iznad glave, a u drugom delu se, uglavnom sa većim težinama, teg diže do iznad kolena u jednom trzaju pri čemu se dizač obično spušta na kolena da bi sebi olakšao, zatim diže na ramena opet spuštajući se prema zemlji i praktično dižući teg nogama, i na kraju uvis, opet se pomažući nogama. Tri sudije nadgledaju proces.

Kada takmičar postigne cilj, svaki sudija zasvetli belim svetlom. Kada bar dvojica sudija tako označe uspešno dizanje, ono se smatra ispravnim. Ako sudija smatra da dizanje nije bilo ispravno, on to označi crvenim svetlom. Tegovi se moraju podići bar do nivoa kolena u roku od 60 sekundi. Ako takmičar dva puta za redom pokušava da digne teg, dozvoljeno je 135 sekundi za drugo dizanje.

hotsport.rs